„Даље развијање наставних програма, иновирање наставних планова са фокусом на оптимално седмично оптерећење ученика, иновирање школских уџбеника, те реформа гимназија биће у фокусу реформског тима у наредној години“, рекла је министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић након данашњег састанка који је окупио све субјекте укључене у реформу образовног система.

                Састанак је одржан у просторијама Министарства са представницима Републичког педагошког завода, Завода за образовање одраслих, Завода  за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево, члановима Експертског тима и члановима Одбора за реформу предшколског, основног и средњег образовања.

                Током овог састанка сумирано је урађено у овој години и усаглашен план реализације активности на реформи предшколског, основног и средњег образовања у наредној години.

 Министар Наталија Тривић најавила је израду Стратегије развоја предшколског, основног и средњег образовања од 2022. до 2030. године у чију израду ће бити укључени сви релевантни субјекти и позвала све стручњаке да се укључе у израду овог важног документа.

                „Сама реформа образовања налаже кроз слоган „Нова школа за ново доба“ да имамо срећну и задовољну дјецу те да школа буде сигурно мјесто у којем ће стицати примјењива знања“, рекла је министар Наталија Тривић и честитала  свим просвјетним радницима што су успјешно привели крају прво полугодиште школске године.

                Осврћући се на годину на измаку, подсјетила је да је у овој години мијењана  законска регулатива у складу са реформским правцима како би се осигурала њихова примјењивост.

                „На тај начин омогућили смо бесплатно предшколско васпитање и образовање дјеци без родитељског старања и дјеци са сметњама у развоју, те омогућили да се у школским објектима прошире капацитети за потребе предшколског васпитања и образовања. Израдили смо приручнике за васпитаче и родитеље чији је циљ унапређење партнерства са породицом као и подршка родитељима дјеце са сметњама у развоју“, рекла је министар Наталија Тривић осврћући се на реализовано.

                У области основног васпитања и образовања, подсјетила је министар Наталија Тривић, извршена је дигитализација, донесена су 23 нова наставна програма, шест програма факултативне наставе, 13 програма додатне наставе, те бројни приручници и правилници, међу којима и смјернице за стимулативно уређење простора предшколских установа и основних школа, као и правилници о стандардима квалитета уџбеника.

                У области средњег образовања и васпитања, подсјетила је министар Наталија Тривић,  имамо континуирану сарадњу са привредном заједницом, уписне политике реализоване су у складу са потребама тржишта рада, обезбијеђене су стипендије за око 600 ученика дефицитарних занимања и трошкови превоза, завршени су стандарди за 102 занимања у Републици Српској и у складу с тим Републички педагошки завод  је развио нове програме за први разред средњих стручних и техничких школа.

                „Законски смо дефинисали да ученици средњих стручних школа имају минимално 25 одсто практичне наставе код послодавца како би стекли важне компетенције и вјештине потребне за будуће запослење.  Сигурна сам да ћемо са опремањем кабинета практичне наставе у средњим школама и техничких кабинета у основним школама искорачити у стицању практичних знања“, рекла је министар Наталија Тривић.

                Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић рекао је да је овај завод цијелу годину радио са тимом од 30 стручних тимова на реформи образовања, те да су задовољни да се од почетка ове године многе ствари примјењују.

                „Више од 1000 ученика се опредијелило за неки од облика факултативне наставе што доказује да дјецу интересују предмети које нису у редовном наставном процесу. Чека нас у наредној годину велики посао на реформи гимназија и искористио бих ову прилику да честитам ученицима бањалучке Гимназије успјех на Међународној олимпијади метропола. То је доказ да у Републици Српској постоје ученици који желе, могу и хоће, а институције су ту да стварају услове“, рекао је Дамјановић.

                Директор Завода за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево Бојан Ђенић рекао је да ће Завод урадити анализу  и ревизију свих уџбеника за основне школе у кординацији са ауторима а на основу стандарда квалитета уџбеника како би усагласили шта се може иновирати и побољшати а у све у смислу смањења тежине ђачке торбе.

                “Завод је успјешно спровео процес дигитализације одређених уџбеника и договорили смо да за сљедећу школску годину одрадимо дигитализацију садржаја уџбеника прве тријаде. Тиме бисмо  олакшали да најмлађи ученици не морају све уџбенике да носе у школе већ да користе онлајн садржај”, рекао је Ђенић.

                Члан Експертског тима за реформу образовања и професор на Економском факултету Универзитета у Бањој Луци Саша Петковић изразио је задовољство упечатљивим резултатима реформе који су видљиви у 2020. години.

                Нагласио је нужност увођења предузетничког образовања у већини школа. „Предузетништво  треба да буде једна од будућих опција свих младих људи, а не само да се прилагођавамо послодавцима на тржишту рада. То ће захтијевати велики посао и рад на промјени културе односно парадигме, јер смо одрасли у другом систему и живјели смо у систему неколико деценије у којем се предузетништво није уопште цијенило”, рекао је Петковић.

                Члан Експертског тима и декан Филозофског факулета Универзитета у Бањој Луци Срђан Душанић рекао је да је импозантно  колико је урађено на реформи наставних планова и програма.

                „Уџбеници су често преобимни и засићени небитним информацијама, а знање није засновано на обиму информација већ је суштина на који начин са њима располажемо. Зато се планира иновирање и реформа уџбеника”, рекао је Срђан Душанић и изразио задовољство што ће у наредном периоду фокус бити на успостављању јаснијег система стручног усавршавања васпитно-образовних радника на свим новима образовања са новим процедурама њиховог напредовања.