У области средњег образовања и васпитања фокус је на усклађивању уписних политика и наставних планова и програма са потребама тржишта рада како би се ученицима који желе да наставе школовање олакшао пријем на високошколске институције, а онима који желе да се запосле, након средње школе, осигурала потребна  знања и компетенције из одређеног занимања, те омогућило брже запослење.

У наставку слиједи детаљан преглед реализованих активности:

Републички педагошки завод развио је за школску 2020/21. годину 106 наставних планова и програма за средње стручно образовање у складу са стандардима занимања и потребама тржишта рада. Израђен је приједлог наставних планова за све разреде, са седмичним, годишњим и укупним фондом часова за све струке и занимања. Планови су усклађени са развијеним стандардима занимања, захтјевима и потребама тржишта рада и савременим достигнућима технике и технологије.

Усаглашен је и нови образац модула који ће омогућити ефикасније дефинисање исхода учења. Исходи учења су, у новом обрасцу, подијељени на знања, вјештине и личне компетенције. Исходи учења, дефинисани на овакав начин, треба да допринесу додатном квалитету наставних програма.

Уведен je тематско-интегративни приступ изучавању предмета од националног значаја и дефинисане теме око којих ће се интегрисати исходи и садржаји предмета од националног значаја.

Министартсво просјете и културе је у сарадњи са Републичким педагошким заводом, Привредном комором  и осталим друштвеним партнерима израдило je стандарде за 54 занимања.

Стандардима занимања је дефинисан попис свих послова које појединац обавља у одређеном занимању и попис компетенција потребних за њихово успјешно обављање. Дефинисани су и нивои потреба рада и послови које појединац треба да обавља у одређеном занимању.

Ревизија је као коначан резултат показала да се образовање у Републици Српској врши у 13 струка са укупно 106 занимања. Нека занимања су брисана из досадашње номенклатуре занимања (за њима је престала потражња на тржишту рада), уведена су нова занимања за којим је тржиште рада исказало потребу а код неких занимања је извршена измјена назива.

Конкретне измјене у оквиру струка

У струци Пољопривреда и прерада хране уведено је ново занимање агротехничар док је код занимања агропроизвођач дошло до обједињавања раније дефинисаних занимања цвјећар-вртлар, воћар-виноградар и фармер. Такође, повећан је фонд часова практичне наставе за сва занимања.

У струци Шумарство и обрада дрвета назив занимања техничар за обраду дрвета промијењен је у техничар за обраду дрвета CNC.

У струци Рударство, геологија и металургија  промијењен је назив појединих предмета ради бољег дефинисања задатака и садржаја које проучавају, уведени су нови предмети који прате трендове у струци и развијају правилан однос ученика према очувању животне и радне средине. Наведене промјене су усмјерене на квалитетније образовање ученика у оквиру занимања која егзистирају у струци.

У струци Машинство и обрада метала су уведена нова занимања: оператер обраде савременим технологијама, оператер обраде бризгањем, механичар мехатронике, хидраулике и пнеуматеике и алатничар у којима образовање ученика траје три године. Извршено је спајање два занимања бравар и варилац у једно занимање бравар — заваривач. Из ове струке је брисано занимање машински техничар за моторе и моторна возила, јер је престала потреба за овим занимањем на тржишту рада. Наставни план за занимање машински техничар за компјутерско конструисање претрпио је одређене корекције

У струци Електротехника  уведено је ново занимање техничар мултимедија у четворогодишњем трајању. Досадашње занимање техничар рачунарства је промијенила назив у занимање техничар рачунарства и програмирања. Занимање електричар које се до сада образовало у овој струци је промијенило назив у електричар-електроинсталатер.

У струци Хемија, неметали и графичарство  дошло је до повећања фонда часова за предмет Практична настава, која је уведена већ од првог разреда с циљем оспособљавања ученика за реализовање разноврсних послова у оквиру графичке производње и њиховим практичним упознавањем са процесом израде производа.

У струци Текстилство и кожарство  уведени су нови називи занимања: Дизајнер модни техничар (раније Текстилни техничар), Модни кројач ( раније Кројач) и Модни галантериста (раније Галантериста) и израђени нови наставни планови и програми за наведена занимања, као и за занимање Техничар моделар обуће. У оквиру наставних планова предложено је повећање фонда часова појединих стручних предмета, а нарочито Практичне наставе, као и увођење неколико нових стручних предмета, а све у циљу стицања квалитетнијих знања, вјештина и личних компетенција ученика и повезивања струке са примјеном савремених технологија.

У струци Геодезија и грађевинараство уведена су нова занимања или су поједина промијенила назив у којима се ученици школују три године, као што су: извођач радова на саобраћајницама, армирач-бетонирац, каменорезац-керамичар, монтер суве градње-молер, фасадер.

У струци Саобраћај садржаји стручних предмета су дорађени и усклађени са стандардима занимања и потребама тржишта рада.

У струци Угоститељство и туризам повећан је фонд сати практичне наставе и вјежби што је у складу са активностима и задацима дефинисаним у Акционом плану за реформу образовања.

У струци Економија, право и трговина уведено је ново четворогодишње занимање царински техничар. Уведен је предмет Предузетништво у оквиру свих занимања са седмичним фондом од два  часа, те је повећан  укупан број часова практичне наставе.

У струци Здравство уведено је ново занимање педијатријски техничар. Предмет Практична настава, уведен је као посебан предмет у оквиру сва четири разреда за сва занимања и повећан је укупан број часова за наведени предмет.

У осталим  дјелатностима у занимањима техничар дизајна ентеријера и индустријских производа и техничар дизајна графике значајно је повећан удио практичне наставе и сада износи 81,95 %, док је заступљеност теоријских предмета 18,05 %, што је један од циљева стандардизације занимања. За занимање ликовни техничар значајно је повећан удио практичне наставе и износи 83,33%, док је заступљеност теоријских предмета 16,66%, што је такође један од циљева стандардизације занимања.

У оквиру занимања Музички сарадник- теоретичар преименован је    настави предмет Солфеђо у Главни предмет- Солфеђо.

Влада Републике Српске се опредијелила да се ученицима који се уписују у први разред средњих школа у школској 2020/2021. години, у дефицитарна занимања, обезбиједе стипендије на мјесечном нивоу у износу од 100,00 КМ и бесплатан превоз ученика од куће до школе.

Министарству просвјете и културе је у сарадњи са јединицама локалних самоуправа дефинисало листу дефицитарних занимања, што ће у великој мјери утицати на  смањење стопе незапослености.

Листа дефицитарних занимања линк